U HRVATSKOJ JE NEDAVNO PROVEDENA SERIJA NAUÄŒNIH STUDIJA RONILAÄŒKE APNEJE.
Organizatori istraživanja bili su prof. dr. sc. Željko Dujić, Medicinski fakultet u Splitu u saradnji s univerzitetima iz SAD-a, Kanade i Zagreba, a uzorak ispitanika činilo je 20 uspešnih hrvatskih takmičara u ronjenju na dah među kojima su bili osvajači medalja sa svetskih prvenstava (uključujući i Gorana Čolaka).

U istraživanjima su, između ostalih najmodernijih dijagnostičkih metoda, korištene i invazivne metode uzimanja uzoraka arterijske i venske krvi svakih 30 sekundi tokom trajanja maksimalne apneje. U ovim, do sada u svetu najkompleksnijim istraživanjima maksimalne ronilačke apneje, korišteni su najmoderniji medicinski uređaji i vojna medicinska tehnika iz SAD-a. Vrednost utrošenih sredstava na istraživanja koja su ukupno trajala 24 celodnevna radna dana procjenjuje se na preko 200.000 eura. Ciljevi istraživanja bili su usmereni na moždanu cirkulaciju i hemodinamičke promene za vreme promena parcijalnih pritisaka gasova u arterijskoj krvi kod vrhunskih ronilaca na dah, moždani metabolizam i hormone stresa za vreme maksimalne apneje, efekte dopamina na hemosenzitivnost i hemodinamiku tokom maksimalne apneje, efekte indometacina i beta blokade tokom maksimalne apneje kao i još neke parametre u apneji.

Očekuje se da bi rezultati trebali razjasniti veliki deo do sada neobjašnjenih kompenzatornih telesnih mehanizama za vreme duboke hipoksemije, što ima veliku vrednost opšte u razumevanju ljudske fiziologije, a ne samo ronilačke apneje.

Ipak, najvažniji (gotovo revolucionarni) nalaz ovoga istraživanja je neverovatna sposobnost mozga da zadrži nivo parcijalnog pritiska kiseonika gotovo na bazalnoj vrednosti čak i za vreme najnižeg zabeleženog parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi. Naime, rezultati istraživanja pokazuju da vrlo duboka hipoksemija koja je ponekad vodila sve do gubitka motoričke kontrole – "ronilačke sambe" (manjak kiseonika u arterijskoj krvi – tokom istraživanja kod jednoga ispitanika zabeležen je do sad u svetu najniži parcijalni pritisak kiseonika) kod elitnih ronilaca nije prouzrokovala značajnu ili gotovo nikakvu moždanu hipoksiju. Odnosno, za vreme relevantno najnižeg zabeleženog parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi nije došlo do značajnijeg pada parcijalnog pritiska kiseonika u mozgu (mozak štite kompenzatorni mehanizmi koji se baziraju na pojačanoj perfuziji), gotovo čak i ne ispod bazalnih vrednosti.

Drugim rečima, za vreme maksimalne ronilačke apneje ne bi trebalo dolaziti do oštećenja mozga usled telesne hipoksije!

Izvor: scubalife.hr