U HRVATSKOJ JE NEDAVNO PROVEDENA SERIJA NAUÄŒNIH STUDIJA RONILAÄŒKE APNEJE.
Organizatori istraživanja bili su prof. dr. sc. Željko Dujić, Medicinski fakultet u Splitu u saradnji s univerzitetima iz SAD-a, Kanade i Zagreba, a uzorak ispitanika Äinilo je 20 uspeÅ¡nih hrvatskih takmiÄara u ronjenju na dah meÄ‘u kojima su bili osvajaÄi medalja sa svetskih prvenstava (ukljuÄujući i Gorana ÄŒolaka).
U istraživanjima su, izmeÄ‘u ostalih najmodernijih dijagnostiÄkih metoda, koriÅ¡tene i invazivne metode uzimanja uzoraka arterijske i venske krvi svakih 30 sekundi tokom trajanja maksimalne apneje. U ovim, do sada u svetu najkompleksnijim istraživanjima maksimalne ronilaÄke apneje, koriÅ¡teni su najmoderniji medicinski ureÄ‘aji i vojna medicinska tehnika iz SAD-a. Vrednost utroÅ¡enih sredstava na istraživanja koja su ukupno trajala 24 celodnevna radna dana procjenjuje se na preko 200.000 eura. Ciljevi istraživanja bili su usmereni na moždanu cirkulaciju i hemodinamiÄke promene za vreme promena parcijalnih pritisaka gasova u arterijskoj krvi kod vrhunskih ronilaca na dah, moždani metabolizam i hormone stresa za vreme maksimalne apneje, efekte dopamina na hemosenzitivnost i hemodinamiku tokom maksimalne apneje, efekte indometacina i beta blokade tokom maksimalne apneje kao i joÅ¡ neke parametre u apneji.
OÄekuje se da bi rezultati trebali razjasniti veliki deo do sada neobjaÅ¡njenih kompenzatornih telesnih mehanizama za vreme duboke hipoksemije, Å¡to ima veliku vrednost opÅ¡te u razumevanju ljudske fiziologije, a ne samo ronilaÄke apneje.
Ipak, najvažniji (gotovo revolucionarni) nalaz ovoga istraživanja je neverovatna sposobnost mozga da zadrži nivo parcijalnog pritiska kiseonika gotovo na bazalnoj vrednosti Äak i za vreme najnižeg zabeleženog parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi. Naime, rezultati istraživanja pokazuju da vrlo duboka hipoksemija koja je ponekad vodila sve do gubitka motoriÄke kontrole – "ronilaÄke sambe" (manjak kiseonika u arterijskoj krvi – tokom istraživanja kod jednoga ispitanika zabeležen je do sad u svetu najniži parcijalni pritisak kiseonika) kod elitnih ronilaca nije prouzrokovala znaÄajnu ili gotovo nikakvu moždanu hipoksiju. Odnosno, za vreme relevantno najnižeg zabeleženog parcijalnog pritiska kiseonika u arterijskoj krvi nije doÅ¡lo do znaÄajnijeg pada parcijalnog pritiska kiseonika u mozgu (mozak Å¡tite kompenzatorni mehanizmi koji se baziraju na pojaÄanoj perfuziji), gotovo Äak i ne ispod bazalnih vrednosti.
Drugim reÄima, za vreme maksimalne ronilaÄke apneje ne bi trebalo dolaziti do oÅ¡tećenja mozga usled telesne hipoksije!
Izvor: scubalife.hr
