KritiÄar Lari KuÅ¡e tvrdi da su novinari preuveliÄali podatke samo da bi napravili senzacionalnu priÄu, pa su tako incidente u "Äavoljem trouglu" koji su se desili pod jasnim okolnostima nazivali misterioznima!
Tokom poslednjih nekoliko vekova nestanci brodova i aviona na teritoriji koja se nalazi između Floride, Puerto Rika i ostrva Bermude pripisivali su se misterijama, višim silama i paranormalnim pojavama.
Iako postoje dokazi i statistike, po kojima se broj nestanaka ne razlikuje znaÄajno u odnosu na druge oblasti u okeanu, Äinjenica je da su mnoge okolnosti ostale nerazjaÅ¡njene, pa je Äuveni Bermudski trougao postao i Äavolji trougao. Njegova loÅ¡a reputacija prvi put je zabeležena kod Kristofera Kolumba, koji je u svom dnevniku 8. oktobra 1492. pisao o Äudnim navigacijama kompasa. Samo nekoliko dana kasnije primetio je neobiÄnu svetlost, Å¡to je uznemirilo posadu koja je zapretila da će se zbog misterioznih okolnosti vratiti u Å paniju.
Obalska straža SAD-a je 1970. pokuÅ¡ala da objasni razloge nestanaka. Naime, ovo nije jedina oblast u kojoj se javlja magnetna varijacija i odstupanje od kursa Äak do 20 stepeni. Magnetna varijacija je neÅ¡to s Äime su kapetani brodova upoznati i nije neÅ¡to Å¡to bi moglo da poremeti iskusnog moreplovca. Iako su magnetna polja u svetu u stalnom kretanju, Bermudski trougao je u fazi mirovanja. Bez obzira na to Å¡to je taÄno da su magnetne vrednosti unutar trougla specifiÄne, struÄnjaci smatraju da to ovu oblast ne Äini toliko neobiÄnijom u odnosu na bilo koje drugo mesto na Zemlji. Legenda o Bermudskom trouglu zapravo je poÄela 1950. kada je Edvard Van Vinkl Džons napisao Älanak koji je objavio AsoÅ¡ijeted pres. Džons je prijavio nekoliko incidenata koji su se ticali nestanaka brodova i aviona u relativno kratkom periodu.
Kao dokaze naveo je pet ameriÄkih bombardera koji su nestali 5. decembra 1945, dva putniÄka aviona Äiji nestanak je prijavljen 30. januara 1947. i 17. januara 1949, a ukupno se 135 osoba iz ovih sluÄajeva vodi kao nestalo. Kako bi Džons rekao, oni su “progutani bez traga“. Termin “Bermudski trougao†uveo je novinar Vinsent H. Gedis kada je sluÄaj 1.000 nestalih osoba objasnio “obrascem Äudnih dogaÄ‘ajaâ€. MeÄ‘utim, kritiÄar Lari KuÅ¡e tvrdio je da drugi autori preuveliÄavaju svoje statistike, kao i da su mnoge sluÄajeve nazivali misterioznima, iako su oni bili vrlo jasni. MeÄ‘u optužbama je Äak naveo i neke incidente koji su zavedeni na crnoj listi Bermudskog trougla, iako su se desili na nekom drugom mestu.
Kao razlog preuveliÄavanja Äinjenica KuÅ¡e objaÅ¡njava potrebu za stvaranjem senzacionalne priÄe koja je autore toliko zaslepila da su možda i nenamerno navodili Äinjenice za koje bi možda i shvatili da nisu sasvim taÄne, samo da su se malo viÅ¡e bavili istraživanjima. Iako je KuÅ¡eevo delo “ReÅ¡ena misterija Bermudskog trougla†toliko temeljno raskrinkalo ovaj mit i uspelo da razuveri mnoge, ipak je postojao talas koji je nastavio s mistifikacijom i izgleda bio sasvim dovoljan da do danas održi mit u životu.
Izvor: telegraf.rs
