Nije preostalo mnogo mesta na ovome svetu gde će vas probuditi potpuna tiÅ¡ina. U osvit dana, osim ako se ne oglaÅ¡avaju kormorani koji rano ujutro prate ribarske Äamce, na kraju sela Stenje na Prespanskom jezeru nema nikakvih zvukova - jedino Å¡to se može „Äuti“ je beskrajna, blažena tiÅ¡ina...
Snimio: LjupÄo Ilievski
„Ipak, noći u julu i avgustu su ovde priliÄno buÄne“, kaže Milti, kako svi zovu Dragana Mitrevskog, meÅ¡tanina koji je neiscrpni izvor informacija o selu i njegovoj okolini. Pomislili smo da nam je iluzija o apsolutnom miru i tiÅ¡ini + razbijena slikom buÄnih turista, ali ipak nije. „Njivice tada dolaze u plićak da bi se mrestile. Njihovo praćakanje u plitkoj vodi se Äuje u tihim letnjim noćima. Prava su atrakcija za turiste, pa i za nas domaće. Svetlucaju i belasaju se u vodi, kao da su od srebra. Mogu da se uhvate rukama.“
Njivice ili belvice su vrste karakteristiÄne za Prespansko jezero. KarakteristiÄni su i turisti koji dolaze ovde. To su upravo ljudi koji traže spokoj i uživaju u miru koji ovde svakako mogu naći, za razliku od Ohridskog jezera, glavne turistiÄke destinacije u Makedoniji, koje je mnogo poznatije i posećenije mesto, a nalazi se nedaleko odavde.
Ohrid i Prespu, jezera blizance, kako ih nazivaju, razdvaja i istovremeno spaja planina GaliÄica, jedan od tri nacionalna parka u Makedoniji. Dva jezera i planina predstavljaju neobiÄan geoloÅ¡ko-hidroloÅ¡ki fenomen. Poput vezanih sudova, jezera su spojena podzemnim kanalima ispod masivnog kreÄnjaÄkog tela planine. Prespansko jezero istiÄe u Ohridsko, bivajući njegov glavni hidroloÅ¡ki izvor. Mnogi koji se dive veliÄanstvenim vrelima reke Crni Drim, koja izvire iz podzemnih izvora nadomak manastira Sveti Naum, jednoj od atrakcija na obali Ohridskog jezera, i ne znaju da njihova voda velikim delom potiÄe iz Prespanskog jezera (taÄnije, oko 40 odsto). HidroloÅ¡ka veza dva jezera je nauÄno potvrÄ‘ena pre nekoliko decenija postupkom ispuÅ¡tanja obojenih materija iz Prespanskog jezera u kanale ispod GaliÄice, koje su se pojavile u vodi Ohridskog jezera.
Eksperiment je izvrÅ¡io Institut za primenu radioizotopa iz Skoplja, ali lokalni žitelji samo klimaju glavom i kažu da su oni to odavno znali i bez nauÄnih ispitivanja. Izneće vam teoriju da su Mala Prespa (jezero manjeg obima koje je deo ovog jezerskog sistema i koje se nalazi na teritoriji GrÄke), Velika Prespa i Ohridsko jezero u stvari nekada davno bila jedna ogromna reka, a to će potkrepiti i Äinjenicom da iz Ohridskog jezera izvire reka Crni Drim (joÅ¡ jedan od brojnih fenomena u vezi sa ovim jezerima), koja se potom spaja sa Belim Drimom u Albaniji i uliva u Jadransko more. NauÄnici ovu teoriju osporavaju, ali ona je u svakom sluÄaju jedan od interesantnih lokalnih mitova.
Prespansko jezero se nalazi na jugozapadu Republike Makedonije. Najveći deo njegovih voda (65 odsto) pripada Makedoniji, 18 odsto Albaniji i 17 odsto GrÄkoj. Predstavljajući jedinstveni sistem sa Ohridskim, dva se jezera svrstavaju meÄ‘u pet najstarijih jezera na naÅ¡oj planeti (pored Bajkalskog u Rusiji, Titikake u Južnoj Americi i Tanjganjike i Njase u Africi). Profesor dr LjupÄo Melovski sa Instituta za biologiju na Univerzitetu „Sveti Ćirilo i Metodije“ u Skoplju, koji se godinama bavi prouÄavanjem Prespanskog jezera, naglaÅ¡ava globalni znaÄaj jezerskog sistema, zajedno sa planinom i okolnim Å¡umama: „To su veoma stari ekoloÅ¡ki sistemi. Oni vode poreklo iz perioda tercijera, odnosno stari su pet miliona godina. Upravo od njihove starosti potiÄe i njihov endemizam.“ Unikatni endemizam i bogati bioloÅ¡ki diverzitet su specifiÄnost ovog jezerskog sistema i njihove planine (GaliÄicu biolozi nazivaju „mali Kavkaz“ uporeÄ‘ujući je sa svetski poznatim regionom biodiverziteta.) JoÅ¡ jedna vrednost ovog jezerskog sistema je blizina drugog nacionalnog parka. Na istoÄnoj obali njegov basen se graniÄi sa Nacionalnim parkom „Pelister“, koji svojim specifiÄnim prirodnim vrednostima joÅ¡ viÅ¡e obogaćuje ovo podruÄje.
Dok je Ohridsko jezero nadaleko poznato po svojim prirodnim i kulturnim osobinama i znaÄaju, Prespa je kao uspavana lepotica o kojoj se veoma malo zna. Ipak, njene vrednosti daleko prevazilaze njenu popularnost. Pored prirodnih, ona skriva i kulturni znaÄaj. Dovoljno je i to Å¡to se kod prespanskog sela Kurbinovo nalazi crkvica iz ranog XII veka, posvećena Svetom ÄorÄ‘u i Äudesnom „Belom anÄ‘elu“. Ona, kao i ostale freske ove male jednobrodne bazilike, smatra se jednim od nekoliko evropskih slikarskih blesaka koji su najavili period renesanse. U Prespi se živi mirno, a glavni izvor prihoda nisu turisti već dva lokalna resursa – riba i jabuke. Voćarstvo i ribarenje su najznaÄajnije privredne delatnosti u opÅ¡tini Resen, jedinoj opÅ¡tini na makedonskoj obali Prespanskog jezera. Prizor naizgled beskrajnih voćnjaka sa crvenim plodovima pored jezera je zaista idiliÄan. „Morate doći na naÅ¡ festival jabuke“, srdaÄno nas poziva gradonaÄelnik Resena, Mihail Volkanovski, „berba je u oktobru glavni dogaÄ‘aj jer je jabuka simbol Prespe.“ GradonaÄelnik priÄa i o jednoj viziji koja polako postaje stvarnost, o integralnom upravljanju jezerom u saradnji triju država koje dele njegove vode.
Sve je zapoÄelo 2000. godine, kada su premijeri Makedonije, Albanije i GrÄke potpisali Deklaraciju o saradnji, izrazivÅ¡i dobru volju za integralnim upravljanjem jezerom i vodeći se idejom da će ovaj vredan prostor prerasti u trilateralni prekograniÄni Prespa park. Pri tome je bilo formirano i zajedniÄko koordinativno telo (PPCC - Prespa Park Coordinative Committee), sa predstavnicima vlada, lokalnih uprava, eksperata i nevladinog sektora, koje i danas funkcioniÅ¡e, koordinirajući aktivnosti povezane sa jezerskim sistemom. Pod supervizijom ovog tela je 2003. godine uraÄ‘en Prvi strateÅ¡ki akcioni plan o održivom razvoju ovog regiona, na Äijoj su osnovi mnoge meÄ‘unarodne donatorske agencije i agencije za pomoć sprovele projekte na Prespi. Projekat koji sprovodi UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj), a koji se finansira preko GEF-a (Globalnog ekoloÅ¡kog fonda) je po mnogo Äemu specifiÄan i već je postao deo života ljudi u regionu, kaže gradonaÄelnik, dodajući da je taj projekat doprineo razvoju opÅ¡tine viÅ¡e od svih drugih zajedno.
Prateći princip projekta o održivom razvoju Prespanskog basena, opÅ¡tinska strategija je okrenuta filozofiji ekoloÅ¡kog poslovanja u svim privrednim oblastima i umerenog i alternativnog turizma. „Ne smemo ponoviti greÅ¡ku koja je uÄinjena u Ohridu i dozvoliti preveliku urbanizaciju obale. Mora se saÄuvati prirodni ambijent. Već je razvijen seoski turizam u selu BrajÄino, a postoje i druge alternativne ideje. Prespa je poznata po svojim Å¡umama, ona je prirodno leÄiliÅ¡te za ljude sa astmom i drugim problemima disajnih puteva. Ona nudi mir i tiÅ¡inu, i tu je njena prednost“, dodaje gradonaÄelnik Volkanovski.
Dirdra Bojd, stalni predstavnik Programa za razvoj Ujedinjenih nacija u Makedoniji, objaÅ¡njava prirodu interesa GEF-a za ovaj region: „Jezerski slivovi su veoma znaÄajan resurs koji Å¡irom sveta obezbeÄ‘uje zaÅ¡titu biodiverziteta, ekonomski razvoj i generisanje prihoda za domaćinstva. PrekograniÄna jezera, kao sto je sluÄaj sa Prespanskim, nude mogućnosti za regionalnu integraciju i saradnju. KljuÄ za efikasno upravljanje je politiÄka podrÅ¡ka na visokom nivou, jake veze sa donosiocima odluka, institucijama, zajednicama i visok stepen adaptibilnosti u novonastalim pitanjima.“ „Na globalnom nivou ima 263 sliva koji prelaze politiÄke granice dveju ili viÅ¡e zemalja i oni predstavljaju skoro jednu polovine povrÅ¡ine Zemlje i 40 odsto globalne populacije. Ovo pokazuje koliko pitanja povezana sa upravljanjem slivova mogu da povežu zemlje, ali istovremeno i da generiÅ¡u konflikte. Zbog toga, GEF podržava viÅ¡e od 100 zemalja u pripremi kooperativnih okvira za upravljanje prekograniÄnim slivovima za najvažnija svetska prekograniÄna vodena tela. Prepoznajući globalni znaÄaj Prespanskog jezera i ceneći napore vlada i naroda u sve tri susedne zemlje, GEF je obezbedio podrÅ¡ku preko UNDP-a, za jaÄanje saradnje i poverenja na svim nivoima i promovisanje regionalnog održivog ekonomskog razvoja“, nadovezuje se Anita Kodžoman, rukovodilac jedinice za životnu sredinu UNDP-a. Dimitrije Sekovski je mladi ResenÄanin koji je u projektu GEF-UNDP angažovan od samog njegovog poÄetka 2004. godine. On kaže da je veoma važno to Å¡to je u Resenu otvorena projektna kancelarija, tako da je projektni tim svakodnevno direkno u kontaktu sa graÄ‘anima i svim strukturama – lokalnom upravom, nevladinim organizacijama, udruženjima ribara i zemljoradnika.
Osim vrednostima regiona, interes globalnih organizacija za Prespu je bio isprovociran i procesima degradacije koji su se pojavili poslednjih decenija, kao kombinacija delovanja prirodnih i antropogenih faktora. „Kao posledica 20-godiÅ¡nje suÅ¡e (koja je trajala do pre 5-6 godina), jezero je izgubilo vodeni stub od 8-9 metara. Gubitak te velike koliÄine sveže vode, zajedno sa povećanim unosom hemikalija, pesticida i komunalnih otpadnih voda, nekontrolisano ribarenje, seÄa Å¡uma i mnoge druge aktivnosti su dovele do poremećaja jezerskog ekoloÅ¡kog sistema“, kaže Sekovski. Njegov kolega, Nikola Zdraveski, dodaje da je već zapoÄeo proces eutrofikacije, Å¡to znaÄi da jezerski sistem poprima karakteristike barskog sistema. „To je u stvari sukcesivno starenje jezera. U njemu se intenzivno akumuliraju nutritienti (pre svega azot i fosfor, kao posledica zemljoradnje), koji podstiÄu intenzivan razvoj algi. Menja se živi svet. Mnoge alge svojim vodenim cvetom proizvode toksine, kao na primer modrozelene alge, Å¡to degradira Äitav ekoloÅ¡ki sistem“, objaÅ¡njava Zdraveski. „Da bi se ovi negativni trendovi spreÄili i smanjili, projektne aktivnosti su usmerene ka tim konkretnim problemima (mnoge od njih su zapoÄele kao mali projekti, koje su sprovele nevladine organizacije preko programa GEF-a).
Zemljoradnici se poduÄavaju kako da smanje upotrebu hemikalija i pesticida, otvaraju se agrohemijske laboratorije i uspostavlja se sistem agrometeoroloÅ¡kih stanica, organizovano se sakuplja smeća u svim selima, sve to predstavlja veliki projekat za smanjenje negativnog uticaja Velike reke (Golema reka), najveće pritoke Prespanskog jezera, u kojem uÄestvuje kao donator i SDC (Å vajcarska agencija za razvoj)“, dodaje Sekovski. U 2006. godini GEF je odobrio dugoroÄni prekograniÄni projekat koji se sprovodi u saradnji sa vladama Makedonije, Albanije i GrÄke. Vrhunac saradnje je bio potpisivanje meÄ‘unarodnog, trilateralnog Ugovora o integralnom upravljanju basenom Prespe (2. februara 2010. godine, kada se obeležava Svetski dan vodnih staniÅ¡ta).
Ministar za zaÅ¡titu životne sredine i prostorno planiranje Republike Makedonije, dr Nedžati Jakupi, kaže da je taj veliki projekat, vredan 4,3 miliona dolara, važan za tri države i za region. „Saradnja tri države je odliÄna. Potpisivan- jem ugovora, vlade su se i pravno obavezale na saradnju, deset godina poÅ¡to su zajedniÄki izdale zvaniÄna saopÅ¡tenja da će se zalagati za saradnju sa ciljem da se oÄuva ekoloÅ¡ki sistem Prespanskog jezera i njegovog basena“, istiÄe ministar. Prva komponenta projekta predviÄ‘a izradu Plana za upravljanje jezerskim slivom, koji je usaglaÅ¡en sa svim zakonodavnim propisima Evropske unije. Prvi put će biti definisan taÄan status voda jezerskog sliva, preko godiÅ¡njeg monitoringa voda koji će pratiti oko 40 parametara. U drugoj komponenti fokus je na poljoprivredi i upravljanju Å¡umama, sa ekoloÅ¡kim pristupom, dok treća komponenta predviÄ‘a prekograniÄni monitoring sistema životne sredine, formiranje zajedniÄke baze podataka i inicijative za konzervaciju biodiverziteta. ÄŒetrvrta i peta komponenta su usmerene ka radu zajedniÄkih tela, radnih grupa, susreta i Dok smo boravili u Prespi, imali smo prilike da vidimo kako funkcioniÅ¡e jedna od ovih aktivnosti. Prisustvovali smo uzbudljivom dogaÄ‘aju – uzimanju primeraka riba i jezerske vode (radi redovnog monitoringa), koji je uz pomoć lokalnih ribara izvrÅ¡io HidrobioloÅ¡ki zavod iz Ohrida. Ekipa ribara i nauÄnika se sastala u selu Asamati. Ulazak u Äamce je morao da se obavi pomoću traktora, zbog toga Å¡to je pesak bio mokar od kiÅ¡e koja je padala Äitav dan. Prespansko jezero je unikatno i po tome Å¡to je jedino jezero na Balkanu sa peÅ¡Äanim plažama. Sitan pesak je svojevrsna geoloÅ¡ka retkost, glacijalnog je porekla, stvaran hiljadama i hiljadama godina. Ulazak u Äamce, uz talase i vetar koji je povijao trsku na obali, dok je sunce zalazilo, a svetlost se polako gasila, za biologe i kolegu fotoreportera je bio pravi mali izazov da se saÄuva oprema, a i suva odeća. Glavnu ulogu u ovoj maloj avanturi, koja je već zaÅ¡la u period sumraka, imao je Sali Zulal, lokalni ribar. Sali je uspeo da saÄuva i opremu i suve noge aktera u ovom procesu, uprkos uzburkanom jezeru i mraku koji je padao. VeÅ¡to je izvukao specijalne mreže i izveo bezbedno malu flotu Äamaca ponovo na peÅ¡Äanu obalu.
Sali Zulal je predsednik Udruženja ribara „Prespanski krap“ iz Resena. On kaže da oko 80 odsto lokalnih žitelja živi od ribarenja. „Moj otac i moja braća su takoÄ‘e ribari. Ribarenjem se bavim već 25 godina, a jezero i ja smo veliki prijatelji. Cilj nas ribara je da saÄuvamo riblji fond, da uspostavimo red, Äuvarske službe i spreÄimo divlje ribarenje. Nadamo se da će nam ovaj projekat pomoći u tome“, kaže on. Zoran Spirkovski, rukovodilac Odeljenja za ribarstvo u ohridskom HidrobioloÅ¡kom zavodu i njegova koleginica DuÅ¡ica Ilić Boeva su nam kasnije, uz Å¡olju toplog Äaja, struÄno objasnili proces kojem smo prisustvovali: „Uz pomoć ribara smo prethodnog dana na posebno izabranoj lokaciji u jezeru postavili specijalne mreže, koje smo veÄeras izvukli. Ribu koja se uhvatila ćemo izmeriti i proceniti, prema metodologiji koju su usaglasile sve tri države. Pratimo stanje endemskih vrsta, posebno endemiÄne prespanske pastrmke, riblja mrestiliÅ¡ta, populacije neautohtonih, invazivnih vrsta (veÅ¡taÄki unesene vrste, koje su nažalost prisutne u jezeru), zatim vrÅ¡imo procenu riba po vrstama, koliko je onih koje ulove kormorani i vodimo ribolovnu statistiku. Monitoring je važno oruÄ‘e za praćenje i ocenu stanja ihtiofaune“, objaÅ¡njavaju biolozi. Osim ribama, Prespansko jezero je bogato i pticama. „Ima na stotine galebova ove godine. Ne vidi se plaža od njih“, kaže Kiril Jonovski, nepresuÅ¡ni izvor podataka o jezeru i njegovoj okolini. ÄŒitavih osam i viÅ¡e decenija on posmatra jezero i beleži podatke o njegovom stanju. Svoje opservacije i informacije ovaj nekadaÅ¡nji novinar i publicista zapisao je u dve knjige o Prespanskom jezeru. „Pre oko mesec-dva doÅ¡lo je dvanaest labudova, Å¡to je retkost. A pelikani i kormorani stalno kruže iznad vode.“
Dr LjupÄo Melovski, koji je angažovan kao ekspert na projektu, objaÅ¡njava da je jezero zbog svojih karakteristika – trske, vlažnih livada, blata i jedne poplavne Å¡ume (koja je nažalost priliÄno degradirana), kao i zbog bogate flore i faune, uvrÅ¡teno u Ramsarsku listu vodnih staniÅ¡ta od globalnog znaÄaja za migratorne vrste ptica. Lokalitet Ezerani na severnoj obali jezera je proglaÅ¡en strogim prirodnim rezervatom (u procesu je promena njegovog statusa u park prirode, sa blažim režimom zaÅ¡tite). Na ovom lokalitetu se mogu videti zaista retke vrste ptica: pelikani, kormorani, vrste ugroženih patki, gnjurci, pa Äak ponekad i flamingosi. Prespansko jezero je gnezdiliÅ¡te dalmatinskog pelikana, a na ostvu Golem grad se nalazi kolonija kormorana. Ovo ostrvo, jedno od Äetiri koja postoje na jezeru i jedino u vodama koje pripadaju Makedoniji, naziva se i Zmijsko ostrvo, zbog mnogobrojnih vodenih zmija koje se mogu videti na njegovoj obali. Ono je i bogato poÅ¡umljeno endemiÄnom fojom koju kormorani koriste da bi svili svoja gnezda, ali koju i uniÅ¡tavaju svojim izmetom, suÅ¡eći koru drveta. Biolozi kažu da je to jedan od mnogobrojnih primera kada jedna prirodna vrsta uniÅ¡tava drugu, podjednako retku i vrednu.
Ali, u takvim sluÄajevima nauka se obiÄno ne meÅ¡a, ostavljajući prirodi da uredi stvari... Ipak, ne valja ostaviti sve na teret majke prirode. Mladi ljudi u Prespi sve viÅ¡e shvataju da priroda i Äovek treba da funkcioniÅ¡u u kohabitaciji. LjupÄo Krstevski, Vesna Prinzevska, NataÅ¡a Zdraveska i Sonja Fuzevska su svoju mladost, energiju, znanje i ljubav prema rodnom kraju stavili u funkciju zaÅ¡tite jezera. Svi oni su Älanovi u Koaliciji za perspektivnu Prespu, u koju je ukljuÄeno 12 nevladinih organizacija i koja je, kao i mnoge druge institucije, ukljuÄena kao partner u projekat GEF-UNDP. Rade na promociji, edukaciji stanovniÅ¡tva i podizanju javne svesti kroz ekoloÅ¡ke kampanje. Kažu da veruju u održivi razvoj Prespe, a da u svemu tome kljuÄnu ulogu imaju ljudi. „Postoji trend iseljavanja iz Prespe, posebno mladih ljudi. Oni ne vide budućnost ovde. Nadamo se da će ih nove perspektive koje otvara UNDPGEF projekat ipak zadržati kod kuće. Postoje mnoge mogućnosti koje nudi, na primer, nova strategija održivog turizma. Zaista se nadam da će ljudi prepoznati brojne potencijale prespanskog regiona, ukljuÄujući i prirodno i kulturno nasleÄ‘e. Na primer, postoje neki zaboravljeni zanati, kao Å¡to je keramiÄarstvo. U Resenu se svake godine održava Internacionalna keramiÄarska kolonija. Umetnici iz celog sveta se okupljaju da bi stvarali inspirisani jezerom i Äitavim regionom. U gradskom Kulturnom centru imamo vrednu i bogatu kolekciju keramiÄarskih umetniÄkih predmeta. S druge strane, u Prespi radi samo jedan keramiÄar“, kaže LjupÄo Krstevski. Sonja Fuzevska dodaje da bi ljudi trebalo da se edukuju i savetuju kako da na održivi naÄin koriste lokalne resurse i nasleÄ‘e. „Smatramo da oni svi vole svoj kraj, a posebno su vezani za jezero. Upravo zato je ovaj projekat uspeÅ¡an, jer, izmeÄ‘u ostalog, investira u ljude i poÅ¡tuje njihove potrebe i kapacitete“, kaže ona.
A ljudi koji žive u regionu Prespe su, kao i samo jezero, pitomi i blagorodni. Žive tiho, Äuvaju svoju tradiciju, ali su otvoreni za nove projekte i savremene principe. Menjaju navike, posebno one koje loÅ¡e utiÄu na njihovu okolinu. „Ljudi su ovde posebni“, stiže i potvrda sa strane, od najneobiÄnijih turista, francuskog para Žan-Kloda i Daniele Alar, koji su na proputovanju kroz Balkan nekoliko dana boravili na Prespi. „Mi ne posećujemo muzeje i spomenike, već pijace, da bi se upoznali sa ljudima. Zanimaju nas ljudi i volimo da stvaramo prijateljstva i kontakte. A prema ovdaÅ¡njim ljudima smo odmah osetili veliko poverenje, oni su pitomi, željni da pomognu, sa njima se lako komunicira“, dodaju francuski turisti, oduÅ¡evljeni spokojem koji su naÅ¡li, mirnim snom i tiÅ¡inom sa poÄetka naÅ¡e priÄe...
Reportaža je objavljena u izdanju National Geographic Srbija za decembar 2010. godine.
AUTOR: Marijana Ivanova
Izvor: nationalgeographic.rs
