Dobio džip, ali nema za carinu!

Da živi u Francuskoj, Turskoj, Nemačkoj ili Španiji, presretali bi ga po ulici i tražili autogram. Samo od sponzora bi dobijao novac u rangu košarkaša ili tenisera. Tako se u svetu ophode sa svetskim prvacima i rekorderima, u Srbiji je nešto drugačije.

Ronilac na dah

Branko Petrović je trenutno neprikosnoveni rekorder u ronjenju na dah. U odnosu na svog najljućeg takmaca na planeti, pod vodom može da ostane četiri minuta duže, a zvanična medicina nema odgovor na pitanje kako mu to polazi za rukom.

Nudili su mu da se takmiči za Tursku i Hrvatsku. U obe zemlje ronjenje je u rangu olimpijskog sporta, gde pobednike dočekuju predsednici država. Turci su mu ponudili da će za svaki svetski rekord dobijati po 25.000 evra, za zlatnu medalju po 15.000 evra, a za državni rekord 5.000 evra.

– Jedan drugar pokuÅ¡ao je da izračuna koliko bi to bilo para da u jednoj godini svetski rekord obaram za samo sekundu viÅ¡e od prethodnog. Nije uspeo da me ubedi, mene to ne zanima. Želim da ovaj sport promoviÅ¡em u svojoj zemlji i da čujem srpsku himnu kada se popnem na najviÅ¡e postolje.

Å KOLOVANJE U IZBEGLIÅ TVU

– RoÄ‘en sam 11. aprila 1986. u Splitu. Moj otac je bio vojno lice pa smo 1991. godine morali da napustimo Hrvatsku. Imao sam pet godina, ali se sećam svega. Morali smo da napustimo grad bez ičega. Sve nam je ostalo tamo. Podelio sam sudbinu pola miliona Srba. Ostali smo bez svega. Prvo smo živeli kod nekih roÄ‘aka u Beogradu, pa smo preÅ¡li u Crnu Goru, a onda se ponovo vratili u Beograd. Imam dve sestre, Petru (25) i Saru (20).

– U Beogradu sam započeo srednju Å¡kolu, a zavrÅ¡io sam je na koledžu Lenoir u Americi. Počeo sam da ronim sa osam godina, a već sa 16 sam krenuo ozbiljno da se bavim podvodnim ribolovom i od toga se izdržavam. Nakon gimnazije upisao sam Ekonomski fakultet u Beogradu i godinu dana sam radio u struci, ali sam proÅ¡le godine dao otkaz kako bih se potpuno posvetio svojoj ljubavi – ronjenju.

– To je strast bez koje viÅ¡e ne možeÅ¡ da živiÅ¡. Ne mogu da opiÅ¡em osećaj kada zaroniÅ¡ na 40 ili 50 metara, u potpuni mrak. Prvo sačekaÅ¡ da ti se oči priviknu na tu tminu, a ti na dnu čekaÅ¡ i onda iznenada počnu da ti prilaze razne ribe, a ti čekaÅ¡ onu, tvoje veličine. Ta riba se zaleti, a kad je pogodiÅ¡ počne da te vuče i ti izranjaÅ¡ i krećeÅ¡ da se nadvlačiÅ¡ sa njom. Kao u Hemingvejevoj knjizi “Starac i more”, ali ova priča se odvija pod vodom. I moja mlaÄ‘a sestra Sara takmičila se u ronjenju na dah. Pre nekoliko godina je oborila državni rekord sa 4.32 minuta. Valjda nam je familijarno u krvi da pobeÄ‘ujemo.

Treniram Å¡ampione

– Pre nekoliko dana sam se vratio iz Austrije gde sam trenirao njihovu državnu reprezentaciju. U trenerski posao sam uÅ¡ao slučajno. Drugi su shvatili da moja tehnika treninga i disanja daju dobre rezultate, pa sami zovu. Trenirao sam svetsku prvakinju Veroniku Ditres, koja je pre mene radila 4,20 minuta, a onda je vreme poboljÅ¡ala za čak 3,10 minuta. Isto je bilo i sa Slovencem, Tomazom Jarebom koji je sa tadaÅ¡njim rekordom od 5,20 minuta, na Filipinima uÅ¡ao u prvih 10 na svetu sa 8,03 minuta. Radio sam i sa Ojgenom Gotlingom iz Austrije, ali i Violetom Navaro iz Meksika koja je posle naÅ¡ih treninga postavila tri pan-američka rekorda.

POÄŒECI RONJENJA

– Kao klinac se nisam puno razlikovao od vrÅ¡njaka po mogućnosti da zadržim dah. Bio sam prosek. Na prvo takmičenje sam se prijavio sasvim slučajno, kada sam imao 18 godina, jer nisam imao pojma da se organizuju i u Srbiji. Onda, jedne večeri, početkom 2006. godine, na Prvom programu RTS-a gostovao je jedan mladić kako bi najavio državno prvenstvo u statičkoj apneji (ronjenju na dah) u Subotici, i rekao da je državni rekorder sa pet minuta provedenih pod vodom. Pomislih: “Pa ja toliko zaranjam dok lovim. Tu neÅ¡to nije u redu.” Probam odmah, ležeći na krevetu – Å¡est minuta bez vazduha.

– Odem na to takmičenje ubeÄ‘en da ću izdržati bez vazduha najmanje tih Å¡est minuta, ali ostanem pod vodom samo 4,45 minuta. Dovoljno tek za treće mesto. LoÅ¡iji od prvog za 38 sekundi. Nisam se predao, već nastavio sa treninzima i, iskreno, trebalo mi je dve godine da postavim svoj prvi državni rekord, 5,40 minuta. Od tada sam postavio i svoje prve rekorde u CW i FIM-u, nakon čega sledi i statička apnea i 15 uzastopnih državnih rekorda. Od tada sam prestao da ih brojim i posvetio se samo svetskim takmičenjima.
Najpre sam postavio svetski rekord u statičkoj apnei po CMAS-u – 9.32 minuta, a onda na Submanija kupu u Turskoj 2011. godine, ronim 10.23 minuta i taj rezultat je Olimpijski komitet proglasio svetskim rekordom. Drugi na tom takmičenju je imao vreme od 8,30 minuta. MeÄ‘utim, na jednom treningu u Beogradu, 7. januara, postavio sam joÅ¡ bolji rekord 12.11 minuta, ali taj rezultat mi nije priznat. MeÄ‘utim, ne žurim nigde. Biće i to zvanični svetski rekord.

JEZERO UMESTO BAZENA

– Ronjenje na dah se deli uglavnom na dve kategorije i viÅ¡e podkategorija. Osnovne su ronjenje u bazenu i moru. U bazenskim disciplinama postoje tri grupe takmičenja: statička apnea gde se meri koliko može da se zadrži dah, a da se ne krećete, zatim dinamička apnea gde se meri koliko može da se preÄ‘e metara sa ili bez peraja i podkategorija trke 8 x 50 ili 8 x 25 metara. Ja sam svetski rekorder u ronjenju na dah, u disciplini statička apnea sa rezultatom 10.,3 minuta.

Bez zastave i himne

– Novembra proÅ¡le godine, u Antaliji, na Evropskom prvenstvu u Turskoj, neko je neÅ¡to zafrknuo pa ne samo Å¡to nije bilo srpske zastave već i himne. PriÅ¡li su mi Hrvati i predložili da postavimo njihovu zastavu: “Em si iz Splita, em su nam zastave slične.” Zahvalio sam im se. Organizatori su zato umesto zastava postavili table, ne ide da pobednik nema zastavu. Noć ranije sam sa interneta skinuo naÅ¡u himnu i dostavio toncu. Jedino Å¡to su i oni neÅ¡to prespojili, pa je intonirana beloruska himna. Kada se sve zavrÅ¡ilo barem je bilo smeha. PriÅ¡li su mi naÅ¡i ljudi koji su bili na odmoru, a žive u Nemačkoj i Francuskoj i upitali zbunjeno: “Zar smo opet promenili himnu.” Odgovorio sam smehom.

– Kod morskih disciplina postoji džamp blu – kategorija gde se zaroni na dubinu od 10 metara i hoda po unapred odreÄ‘enom kvadratu, pa se meri ukupna preÄ‘ena dužina, zatim zaranjanje sa ili bez peraja uz pomoć kanapa, tegova ili električne vuče. Moja disciplina, statička apnea, moguća je i u jednim i u drugim uslovima, ali Srbija nema kvalitetne bazene za vežbu. MeÄ‘utim, ima prelepa jezera i moja misija je da uskoro počnem da populariÅ¡em ovaj sport promoviÅ¡ući te prirodne lepote naÅ¡e zemlje.

– U svetu je ovo jedan od najpopularnijih sportova, ali u Srbiji se o njemu joÅ¡ veoma malo zna, mada ima 500 aktivnih takmičara. Mnogo viÅ¡e nego recimo u tekvondu. Ali, tekvondo je olimpijski sport i tu smo osvojili zlatnu medalju. Očekujem da će i ronjenje postati olimpijska disciplina na igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine i da će posle njih i u Srbiji ovaj sport doživeti bum, baÅ¡ kao i tenis ili tekvondo.

AUTOBUSOM NA TAKMIÄŒENJE

– DoduÅ¡e, ronioci na dah su u svetu već popularni. ProÅ¡log meseca na otvorenom Kupu Dubaija bilo je toliko gledalaca da bi neko pomislio da je finale svetskog prvenstva u fudbalu. DoduÅ¡e, oni su imali prilike da na jednom mestu vide tri svetska prvaka u tri ronilačke discipline. To je ipak velika privilegija. Pobedio sam na ovom takmičenju koji je njihov princ organizovao u čast predaka koji su, pre otkrića nafte, živeli od vaÄ‘enja Å¡koljki.

– To je bio jedan od najekstremnijih turnira na kojima sam učestvovao. Nije se znalo ni kad takmičenje počinje, ni kada se zavrÅ¡ava, a propozicije su bile veoma rigorozne. Na pet metara ispod vode, bez maske, Å¡tipaljke za nos i časovnika, smrzavaÅ¡ se zato Å¡to nije bila dozvoljena ni ronilačka oprema. Okupilo se 60 najboljih ronilaca iz celog sveta, a pobedio sam sa 9,02 minuta provedenih u vodi i osvojio džip, najnoviji rendž rover. Eno ga i dalje u Dubaiju. Ne da nemam para da platim carinu, već ni za četiri gume da promenim.

– DoduÅ¡e, kada sam se vraćao sa tog takmičenja umalo nisam platio carinu na ronilačku opremu koju sam dobio za prvo mesto. Ljudi su u Dubaiju jako gostoprimljivi, a naÅ¡i carinici joÅ¡ ne znaju za ovaj moj sport. Hvala im Å¡to ipak nisam morao da platim. Hvala im Å¡to me nisu terali da im objaÅ¡njavam kako sam proÅ¡le godine, na otvorenom prvenstvu Austrije, kada sam osvojio evropski rekord, otiÅ¡ao i vratio se redovnom autobuskom linijom i spavao u nekom hostelu u kome je 10 evra noćenje. Nisam imao za viÅ¡e. Posle takvih dogaÄ‘aja se zapitam “Å ta ću ja joÅ¡ ovde, u Srbiji?”, ali ne odustajem. Drži me patriotizam koji ne može da se objasni.

Nova tehnika disanja

– Jednostavno, primenjujem sasvim novi pristup treningu i pakovanja vazduha u pluća koji se razlikuje od dosad neprikosnovenih Å¡kola Žak Majola, Enca Majorke i Pipi Fererasa. Jedni su gurali Å¡to veću fizičku snagu, a drugi Å¡to posvećeniju meditaciju. Ako mi se zaista meditira, pa onda ću ići na Himalaje, a ne na dno bazena. Jer, mnogi veruju da se samo meditacijom može postići rekord. Nije tačno.

ZAGONETKA ZA DOKTORE

– Ni doktori ne mogu da shvate kako mi polazi za rukom da toliko budem pod vodom i da mi nije niÅ¡ta. Dva puta su mi radili detaljna ispitivanja, u medicinske svrhe. Prvi put u Austriji, a drugi put u Nemačkoj. Doktor na Univerzitetu u Beču je radio veliku studiju povezanu sa svim mogućim medicinskim granama, od neurologije do kardiologije i na kraju, ustanovio da nema blagog pojma kako mi to uspeva. Jedino Å¡to su ustanovili jeste da mi srce, umesto uobičajenih 60 otkucaja u minuti radi ispod 30.

– Nauka kaže da normalna osoba gubi svest na 70 odsto kiseonika, dok vrhunski ronioci mogu da izdrže samo sa 65 odsto kiseonika u plućima. Kod mene je taj procenat 35, za Å¡ta su doktori do sada tvrdili da u takvim uslovima mozak umire. Izmerili su mi takvu moždanu aktivnost da su me u čudu pitali: “Kako ti to uspeva.” Iako nauka ovo ne može da objasnim, tvrdim, a to su pokazali i mnogi ljudi koje sam trenirao, da svaki muÅ¡karac može da zadrži dah devet minuta, samo ako trenira na pravi način.

SPAVANJE POD VODOM

– Postoje četiri faze dok ronite. Prva je da ste zbog velike količine unetog kiseonika, praktično u polusnu. Meni se zaista deÅ¡avalo da nekoliko minuta zaspim. Nakon tih prvih nekoliko minuta sledi buÄ‘enje, kada je bitno da se telo opusti kako bi se Å¡to viÅ¡e smanjio broj otkucaja srca. Svaki udarac srca je troÅ¡ak kiseonika. Potom sledi period krize, kada se javljaju kontrakcije dijafragme, jer mozak traži da udahnete vazduh poÅ¡to se zbog njegovog nedostaka kiseonik pretvara u ugljen-dioksid.

– Većina ljudi tada odustaje, ali ako uspete da prebrodite tu krizu sledi period lučenja hormona koji blokiraju osećaj bola i kontrakcija i sledi faza ubrzanja vremena. Imate osećaj da tri minuta proÄ‘e kao da su tri sekunde i to je i najveća zamka za rekorde. Ukoliko loÅ¡e proceniÅ¡ da je proÅ¡lo dovoljno vremena i izaÄ‘eÅ¡, ostajeÅ¡ bez nagrade, a ako preteraÅ¡ rizikujeÅ¡ da upadneÅ¡ u hipoksiju. Jako je teÅ¡ko potrefiti tu tanku, tanku liniju izmeÄ‘u uspeha i poraza.

– Planiram da 18. i 19. maja učestvujem na Državnom prvenstvu Srbije. To takmičenje mi je važno kako bih se kvalifikovao na Svetsko prvenstvu u Rusiji i tamo oborio svetski rekord ili osvojio zlato. Voleo bih da tamo postavim rekord i u slobodnoj inverziji. Sa tim uspehom ostvariću uslov da i ove godine primam stipendiju zaslužnog sportiste od Ministarstva sporta. To je sve Å¡to dobijam od moje države, ali biće bolje.

Leave a comment



logo2

Ukratko o nama

DPA Sombor je sportsko-rekreativni ronilački klub iz Sombora. Na našim stranama možete da pogledate akcije i razna dešavanja u kojima je DPA Sombor učestvovao kao i mnoge druge stvari koje Vam mogu poslužiti za proširivanje znanja o ronilačkom sportu kao i podvodnom svetu uključujući sve njegove stanovnike, biljke i životinje!

Kontaktirajte nas

064.611.37.97
goranzelic.so@gmail.com

Venac Živojina Mišića 14, 25 000 Sombor, Srbija

Copyright 2009 Pixel Dizajn © Sva prava zadržava DPA Sombor